Književnost

Budućnost književnosti u eri novih tehnoloških dostignuća

Internet, najznačajniji domet modernih tehnologija, gotovo je potčinio čoveka svojim uticajem. Ušao je u sve pore života i postao njegov neodvojivi deo. Uticajan je kako u naučnom, tako i u umetničkom svetu. U tom svetu našla se i književnost.

Ali kako svaka promena i revolucija u čovečanstvu donosi olakšanja, tako traži i žrtve. Postavlja se pitanje da li će književnost biti jedna od žrtava ove tehnološke revolucije? Postoje shvatanja da se književnost prilagođava zahtevima modernog vremena i tehnoloških procesa u njemu i na taj način javljaju se interaktivni uticaji jedne nove simbioze. Pisanje pomoću računara pruža olakšice u procesu pisanja. Na primer: brzina, efikasnost, masovnost, pristupačnost, popularnost (zavisno od kvaliteta teksta) i mogućnost novčane zarade. Objavljivanje knjiga traži više vremena, materijalnih i novčanih sredstava.

Ostaje pitanje da li će knjiga zaista naći svoje mesto u digitalmom svetu, ili će doživeti sudbinu spaljenih knjiga, scenario već poznat u istoriji čovečanstva? Hoće li knjiga nadživeti tehnologiju, kao što je radio postao neznatno bitan u odnosu na video? Može li je neki klik slučajno ili namerno izbrisati?

Potražimo odgovor u činjenici u ovom vremenu sveprisutnog interneta, knjiga ima više nego bilo kada ranije. Kontradiktorno deluje ova činjenica kada se suprotstavi besplatan internet i kupljena knjiga. Ali lepe stvari imaju cenu. Knjiga je knjiga. Neki će prosto reći: ’’Ja volim knjigu’’. Prosto književnost postoji u obliku knjige kao izraz čovekove duhovne potrebe već hiljadama godina, daleko pre pojave moderne tehnologije. I sa svim sadržajima koji su ispunjavali čovekov život: kulturom, ideologijom, filozofijom, verovanjima, osećanjima, znanjima, vizijama, doživljajima koji su stvarali iskonsku suštinu života. A iskonska suština čoveka se ne može odbaciti. Jer uništiti i odbaciti je, značilo bi uništiti i samog čoveka. Zato je klasična vrednost književnosti neuništiva konstanta. Možda za trenutak tehnologija može načiniti otuđenje i baciti u zasenak književnost, ali samo za trenutak. Već sledećeg momenta ona će zasjati novim sjajem postojane snage.

Na internetu se javljaju različita tumačenja književnih dela koja su često izraz nedovoljnog poznavanja književnosti, a više izraz unutrašnjih preokupacija pojedinaca ili potreba ideološkog ili političkog žrtvovanja umetničke istine skrivenim ciljevima.

To će svakako učiniti da se istinski svet književnosti traži u samoj knjizi. Ponovo dolazimo do činjenice da su knjiga i književnost neprolazni kao trag čovekove suštine.

I da li će moderna tehnologija izmeniti prirodu čoveka i njegovog odnosa prema umetnosti pa i samoj književnosti? Uticati na to je moguće, ali menjati suštinu čoveka i umetnosti je gotovo nemoguće. Kroz umetnost čovek traga za lepotom i istinom, a tehnologija je vezana za logiku mehaničkog pokreta i njegovu delotvornost, a oni nemaju moć koju umetnost ima.

Istina, postoji moderna pojava u prirodi čoveka nazvana homotehnikus, čiji uticaj nalazimo u tehnici i tu možemo sagledati pomenuti simbiozu sa početka teksta tj. interaktivnog spleta moderne tehnologije i književnosti. A o ovoj pojavi govore Kafka, Kami, Orvel. A o uticaju mode na čoveka i čovekovoj ropskoj podložnosti već u 19. veku govorio je Dostojevski.

Potpuno je jasno da je moderna tehnologija prožeta u umetničko tj. književno stvaralaštvo i da tehnologija osetno utiče i na sadržaje i na forme, ali i na njenu sudbinu. Šta nam o tome govore savremeni pokazatelji. Kakva je sudbina knjiga? Kako je umetnost oduvek (od pećinskih slika tj. slikovnim putem prenosila poruke o životu i božanske poruke duge na nebu kao najranije zapisane poruke) do savremenog elektronskog traga i naučnog razvoja čovečanstva, a sve je sadržano u književnosti. I nema ničeg u životu čoveka što nije sadržano u književnosti. Zato je prožimanje književnosti i tehnike neminovna pojava.

Hoće li tehnologija potisnuti književnost? Neće! Jer književno delo je svedočanstvo čovekove žeđi za istinom i lepotom. Zato će preživeti i nadživeti jer tehnologija treba da koristi čoveku, a ne čovek tehnologiji.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *