Psihologija

Prekomerna (zlo)upotreba tehnologija i mentalno zdravlje

Tehnologije i njihovi proizvodi postali su deo svakodnevnice. Pametni telefon je stalno uz nas i postao je predmet do kojeg se ne odvajamo i bez kojeg ne izlazimo iz kuće. A kada ne držimo telefon u rukama zamena su računar ili tablet. To je deo naših navika tako da više i ne razmišljamo o tome, već ih mahinalno koristimo. Ali da li ste se ikada zapitali da li ta stalna vezanost i potreba stvara zavisnost i da li to može imati štetne posledice po Vaše mentalno zdravlje?

U toku dana na desetine puta bacimo pogled na naš pametni telefon, proverimo e-mailove, novosti na društvenim mrežama, aplikacijama, novinama, pročitamo nešto. Ovakvo svakodnevno informativno zatrpavanje, pokazala su istraživanja, može biti štetno po naš um. Razvoj tehnologija omogućava ljudima da lakše i brže obavljaju zadatke i da rade više stvari u isto vreme. Iako deluje da je ovo dobro rešenje za uštedu vremena i efikasnost, ovakva praksa loše utiče na mozak. Naime, zatrpanost informacijama može da oslabi pamćenje tj. Izvršavanje previše zadataka istovremeno može veoma loše uticati na dugoročno pamćenje, ali i na to da među tolikim informacijama ne možemo da odredimo prioritete i da se fokusiramo na one najbitnije.

Zavisnost od tehnologije  javlja se u savremenom svetu kao nova vrsta zavisnosti. Priznajte sebi koliko puta dnevno uzmete Vaš pametni telefon da biste proverili da li Vam je stigla neka poruka, šta je to novo na društvenim mrežama, da objavite neku sliku ili video, stavite status, lajkujete, a onda uhvatite sebe da već satima listate objave (ne)poznatih ljudi na mreži ili gledate jedan za drugim smešne i zanimljive video klipove.

Neka istraživanja navode da mladi u proseku provode od 7 do 11 sati dnevno na računarima i telefonima, što je u odnosu na ranije periode znatan porast. Za razliku od starijih, mlađa populacija neuporedivo više vremena provodi u korišćenju tehnologije.

Da bi sprečili zavisnost i preopterećenje informacijama, preporučuju se tehnološke dijete. Pre svega definišite sebi koliko vremena Vam odlazi na ’’čačkanje’’ telefona, koliko Vam to koristi i kako bi bolje iskoristili to vreme. Potom sebi ograničite upotrebu i online pristup. Zapitajte se da li ste vreme umesto na online četu mogli provesti na kafi sa nekim i umesto kuckanja poruka razgovarati uživo? Ograničite provere društvenih mreža i aplikacija na određen broj puta. A možete pokušati i da ceo jedan dan ne ulazite na internet. U krajnjoj liniji instalirajte neku od aplikacija za blokiranje interneta i drugih aplikacija. Leka nema, samo smanjite upotrebu.

Savremene tehnologije, računari, pametni telefoni, tableti, internet i društvene mreže doneli su mnogo pozitivnih stvari: olakšavaju posao, komunikaciju, povezivanje, život uopšte, ali ne treba preterivati. Jer, sve postaje štetno ako se pretera. Informacije kojima smo svakodnevno izloženi u velikoj meri mogu biti loše za kvalitet ljudskog mentalnog zdravlja. Stoga se mora voditi računa o njihovoj količini i sve što je nepotrebno smanjiti.

Ako ste se pronašli u ovom članku, razmislite i preuzmite neophodne mere kako biste se otrgli od potencijalne zavisnosti od savremenih tehnologija.

LEAVE A RESPONSE

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *